Do avgusta 1922. fašizam skoro nigde nije postojao izvan seoskih oblasti, pre svega na severu, gde je zbrisao sve tragove autonomnog seljačkog sindikalizma. Fašisti su 1919. spalili glavnu kancelariju socijalističkih dnevnih novina, ali se nisu usudili da odigraju ulogu štrajkbrehera 1920.; tada sa čak verbalno podržali zahteve radnika. Fašiji su bili slabo zastupljeni u gradskim područjima i vrlo retko su dominirali. Njihov "Marš na Ravenu" (septembra 1921.) bio je potpuni promašaj. U Rimu je generalni štrajk sprečio fašistički kongres, a maja 1922., kada su fašisti iznova pokušali da ga organizuju, opet je obustavljen.